Упоредна анализа превода божанствене Литургије Светог Јована Златоустог на српски језик

УДК / UDC: 811.145’255.4=163.41
27-528.82=163.41
27-1 Јован Златоусти, свети

Теолошки погледи / Theological Views
Година / Volume LVII
Број / Issue 2/2024,
стр. / pp. 217–250.

Упоредна анализа превода божанствене Литургије Светог Јована Златоустог на српски језик

Љубица Ј. Петковић,
Универзитет у Београду,
Филолошки факултет
petkovic.lj.b@gmail.com

Апстракт: Циљ рада је приказати упоредну језичку анализу сва четири превода божанствене Литургије Светог Јована Златоустог на српски језик, превода Светог Јустина Ћелијског, Светог Иринеја Бачког, професора Емилијана Чарнића и Комисије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве за превод богослужбених текстова. У раду се анализирају упоредна места ова четири превода божанствене Литургије у односу на грчки изворник на лексичком, семантичко-терминолошком, догматско-терминолошком, граматичком, правописном и прагматичном плану.

Кључне речи: Литургија, превод, богослужбени језик, грчки језик, Анафора.

1. Превод богослужбених текстова

Богослужбени текстови захтевају интерлинеарно и буквално превођење, односно интерјезичко превођење са еквивалентним порукама без прилагођавања превода друштвено-културном контексту. Богослужбени превод неминовно мора да сачува садржај, поруку, облик и структуру свога предлошка, грчког изворника. Овакав принцип традуктологије јесте нормативан и општеприхваћен, јер се богослужбени текст и текст Светог Писма не може прилагођавати садржини новог културног контекста језика на који се преводи. Напротив, културолошки приступ превођењу библијског и богослужбених текстова говори о њиховом утицају на лексику и културу језика на који се преводи. Српски православни социолект је тако заступљен у свакодневној комуникацији, што се посебно истиче на лексичком нивоу који садржи елементе богослужбеног језика. У прилог социолошкој заступљености богослужбеног језика сведоче постојеће лингвокултуролошке студије на више језика које истражују употребу литургијских фразеологизама, углавном именичких синтагми у свакодневном говору, подразумевајући да су лексеме из богослужбеног језика претрпеле семантичку трансформацију, јер се употребљавају у разним контекстима и конотацијама.

Утицај богослужбеног живота и нарочито Православне Цркве на свакодневни језички израз грчког народа је интензиван, претпоставља се више него у другим културама. Употреба ученог језика у богослужењу одиграла је и велику улогу у богаћењу самог грчког језика. Почев још од новозаветног периода, у грчком народу је постојала језичка дихотомија – диглосија, која представља вековни „проблем” грчког говорног подручја. По ослобођењу од Турака и стварању савремене грчке државе 1821. године, језик је „прочишћен” и добија назив катаревуса. Катаревуса је у основи класични учени грчки језик и била је званични, стандардни књижевни језик у Грчкој до 1976. године, када је стандардизован народни језик – димотика. Катаревуса је остала званичан језик Грчке Православне Цркве, а њени свештенослужитељи користе древне литургијске текстове и служећи на истом језику настављају Предање Светих отаца, Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, Светог апостола Јакова и Светог апостола Марка. Крајем XX и почетком XXI века спорадично се у грчким црквама служило и на савременом, говорном језику. Овај случај се интензивирао када је служење на новогрчком постала пракса у Митрополији Превезе и Никопоља, са благословом митрополита Мелетија (Каламараса), који је имао подршку у ставовима још двојице грчких митрополита. Због све учесталијих богослужења на новогрчком и полемике која се водила у црквеним, филолошким и лингвистичким ученим круговима, поводом овог питања заседао је Свети Архијерејски Синод Грчке Православне Цркве 2010. године, којим је председавао архиепископ Јероним. У Одлуци Синода Грчке Православне Цркве, који се током 2010. године бавио питањем превода богослужбених текстова, образложено је да „сваки превод литургијских текстова може да створи проблеме у јединству Цркве”¹, па је назначеном одлуком до даљег стављена тачка на питање употребе превода Светих Литургија на новогрчки, а митрополит Мелетије је прихватио поменуту одлуку Синода Грчке Православне Цркве.

Иницијативу да се богослужбени текстови преводе, митрополит Нафпактоса Јеротеј (Влахос) назива синхронизацијом и уподобљавањем савременом свету, износећи тврђење да је народни језик и свакодневна комуникација страна језику богослужбених текстова, јер текст божанствене Литургије не треба у потпуности заменити преводима, зато што „речи прелазећи са једног језика на други значајно губе своје семантичко значење”². Речи и фразе богослужбеног језика имају снажну духовну, умну и тајанствену тежину, коју је тешко пренети на други језички идиом и сачувати њихову живоносну снагу. Ови светотајински елементи у преводу на савремени језик могу бити тривијализовани, због чега се митрополит Јеротеј аргументовано противио синхронизацији богослужбеног текста, истичући да литургијски језик може помоћи народу да побољша и оплемени свој писмени и говорни језик. Поврх свега, ова констатација стоји у сагласности са одговарајућим становиштем блаженопочившег епископа будимског Данила (Крстића):„Стандардизација језика треба да има за свој идеал најузвишенији домет говора – литургијски језик. Ту се човек, као литург у словесности најприсније приближава Логосу, као Смислу свих ствари.”³

1.1. Проблематика и специфичности превођења богослужбених текстова

При превођењу богослужбеног текста, преводилац би требало да поседује неколико компетенција, као и да се придржава одређених преводилачких постулата. Најпре, језичка компетенција, односно филолошко образовање је предуслов и оно подразумева високо знање језика оригиналног текста и језика на који се преводи.⁴ Такође, преводилац мора да консултује сва критичка издања текста, да разуме проблематику превођења богослужбеног текста и понуди адекватна преводилачка решења. На крају, богословска стручност преводиоца, високо православно богословско образовање и духовност су од суштинског значаја, јер се захтева и поимање духовне поруке текстова молитви. У противном, његов превод ће бити богословски мањкав и лишен духа.⁵ Преводилац богослужбеног текста требало би да одлично зна црквено појање, јер богослужбени текст обилује средствима поетског изражавања и ритма.

Преподобни архимандрит Јустин (Поповић) и Емилијан Чарнић написали су и одбранили своје докторске дисертације на грчком језику, а професор Емилијан Чарнић, пошто је завршио студије класичних наука, предавао је грчки језик на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Свети владика Иринеј (Ћирић) је у Бечу одбранио дисертацију из области семитских језика, а познато је да је владао јеврејским, арамејским, грчким, немачким и мађарским језиком.⁶

1.2. Историјат преводa текстова Светих Литургија на савремени српски језик

Први преводилац интегралног текста Литургије Светог Јована Златоустог био је тадашњи јеромонах Јустин Поповић⁷, а који је годину дана пре упокојења, као духовник манастира Ћелије и некадашњи професор Богословског факултета у Београду, објавио своје преводе све три божанствене Литургије⁸ на говорни народни језик. Тада је објављен његов кориговани превод Литургије Светог Јована Златоустог, превод Литургије Светог Василија Великог и Литургије Пређеосвећених Дарова који садржи превод молитви после причешћа, преводе отпуста на Господње празнике и превод кратког месецослова. Преподобни Јустин је своје преводе практично примењивао у богослужењу. Више од пола века активно је користио српски говорни језик у богослужењу, а велики број свештенства је касније под његовим духовним руковођењем почео служити на српском језику не само Литургију, него и вршити Свете тајне и молитвословља. У Поговору поменутог издања превода трију Литургија⁹, архимандрит Јустин изнео је догматски смисао Литургије и образложио свој преводилачки рад, чији је циљ да омогући не само свештенству, него и народу да дође у непосредни додир са смислом Свете Литургије и да активно учествује у њој.¹⁰ Из поговора сазнајемо да је Преподобни Јустин у раду користио тада све расположиве преводе Литургија на савремене језике и упоређивао и проверавао тачност превода, али и критичке текстове Трију литургија Панајотиса Трембеласа, приређених на основу 80 рукописа. Такође, Свети Јустин је тим поводом упоређивао више издања текстова Литургија на грчком и црквенословенском језику, као и србуљске преводе.

Први који је започео превод богослужбених текстова на српски савремени језик јесте Свети владика Иринеј (Ћирић) који је објављивао своје преводе у Богословском гласнику, почев од 1907. године. Преводио је одређене одељке из Светог Писма који су саставни делови богослужења. Две деценије после превода Преподобног Јустина, епископ бачки др Иринеј Ћирић превео је Празничне службе Свете Педесетнице, које је публиковао 1942. године.¹¹ Податак о томе да је епископ бачки др Иринеј Ћирић понекад служио на савременом српском језику наводи митрополит Дамаскин Грданички¹². У његовом раду се, између осталог, анализира превод божанствене Литургије Светог Јована Златоустог који је објављен у служби у Недељу Свете Педесетнице. Почетком друге деценије XX века, владика Иринеј био је члан Комисије за превод Светога Писма на српски језик. Сви преводи Светог епископа Иринеја (Ћирића) садрже критички апарат, пропратне напомене и упоредна места превода из Светог Писма.

Професору протођакону др Емилијану Чарнићу, као дипломираном теологу и класичном филологу, превођење богословских списа било је ужа струка. Преводилачке подухвате и ревизије Вуковог превода Новог Завета од стране више професора и свештенослужитеља, као и њихова издања детаљно је изложио професор Емилијан Чарнић у свом критичком осврту на досадашње српске преводе¹³. У издању божанствене Литургије Светог Јована Златоустог у преводу професора Емилијана Чарнића нема предговора и поговора као у остала два превода која се овде пореде, али је он образложио свој преводилачки напор, језик и стил у објављеним научним радовима и у предговору превода Новога Завета. Његове напомене у издању превода Литургије чини речник мање познатих речи.¹⁴ С тим у вези, треба истаћи и да је професор Емилијан Чарнић превео са руског језика једну значајну књигу, упућену верницима за разумевање православног богослужења, аутора Николаја Гогоља под називом Разматрање божанствене Литургије (Крагујевац, 1981). Чарнићев модеран и прецизнији израз и разлог из ког се одлучује за овакав вид превођења може се сагледати у његовом раду, објављеном у часопису Богословље¹⁵, о чему ће такође на другом месту подвући: „Приликом превођења трудио сам се да оригинални текст оживим на српском језику тражећи тачан израз и додајући по неку реч, која се сигурно подразумева – ради што потпунијег и јаснијег смисла – у нади да ће превод корисно послужити сваком читаоцу ове најчитаније књиге.”¹⁶

Податак о предлошцима који су коришћени приликом превода који се пореде у раду сазнајемо из Поговора превода Литургија Светог Јустина Ћелијског¹⁷ и Поговора¹⁸ превода Службе свете Педесетнице Светог Иринеја Бачког. Издања превода Преподобног Јустина Новог и Светог владике Иринеја садрже напомене и објашњења ради бољег разумевања превода и издања Светих Литургија на српском, док је превод професора Емилијана Чарнића издат као Чин Свештене и Божанствене Литургије Светог Јована Златоустог, у форми одговарања на Светој Литургији.

Грчки изворници које су користили – служебници у издању Светог Архијерејског Синода Грчке Православне Цркве заснивају се на Барберинском кодексу 336¹⁹, најстаријем сачуваном рукопису свих трију Литургија: Литургије Светог Василија Великог, Литургије Светог Јована Златоустог и Литургије Пређеосвећених Дарова, а који такође садржи чинопоследовања Светих тајни и молитвословља. Овај најстарији цариградски Евхологион датира с краја VIII века, док се централна евхаристијска молитва или Анафора Светог Јована Златоустог састоји из низа молитви за које се, по Предању, сматра да су предате од стране Светог Јована Златоуста као архиепископа цариградског. Органска веза између Златоустове Литургије, богословља и беседништва показује да је код Светитеља богословље извирало из богослужења, а његово проповедништво представљало разоткривање личног молитвеног искуства.²⁰ Барберински кодекс 336 и други веома древни рукописи Литургија не садрже рубрике или упутства за свештенослужитеље, него су дате само молитве и остављено је свештенослужитељима да, по живом усменом Предању, бивајући руковођени Духом Светим, служе божанствену Литургију²¹, што се исто односи и на најстарије словенске служебнике. Следствено, могло би се рећи да што је служебник старији, исти садржи све мањи број упутстава свештенослужитељима, а што се односи и на старе грчке и словенске служебнике, за разлику од новијих издања.

Осим тога, треба нагласити да је тешко утврдити континуирано црквено-текстуално предање богослужбених текстова на грчком и словенском језику. Професор Предраг Пипер износи претпоставку да је прва Света Литургија на словенском језику служена на Васкрс, 864. године у престоници Велике Моравске.²² Истовремено, не постоји реконструисан критички текст превода на словенски из овог периода, док је најстарији сачувани комплетан служебник на словенском Хутински служебник с краја XII и почетка XIII века. Својеобразност превода литургијског текста је условљена чињеницом да је такав текст увек жив и мења се, при чему протојереј Михаил Орлов сматра да је то главни разлог због кога не постоји јединствено критичко издање пропраћено филолошким, али и богословским коментарима, истичући: „Како, у ствари, можемо применити шаблонске мртве оквире на живи текст који се не уклапа у ове оквире?”.²³ Структурално посматрано, Анафора је суштински остала непромењена још од апостолских времена, а богослужбени текст није био записиван, иако је у то време требало да поседује извесну унутрашњу форму, јер је тада био записан у уму свештенослужитеља, а живео је на уснама свих верних пред којима свештеник ништа није произносио тихо. Поврх свега, грчки литургијски текст карактеришу три особине, од којих је једна одређена унутрашњом суштином и чини текст sui generis, друга је одређена композицијом, а трећа рукописним наслеђем.²⁴

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 1964. године донео одлуку да се Молитва Господња и Символ вере могу произносити на Светим Литургијама на српском језику, а 1967. да се Апостол и Јеванђеље изговарају на српском, па се управо од тада почињу издавати необавезујући преводи за богослужбену употребу. Неколико година после формирања Комисије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве за превод Светог Писма, осамдесетих година XX века, формирана је Комисија Светог Архијерејског Синода наше помесне Цркве за превод богослужбених текстова. Председник Комисије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве за превод богослужбених текстова био је тадашњи епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), а чланови комисије били су: епископ марчански Данило (Крстић), јеромонах Атанасије (Јевтић), јеромонах Амфилохије (Радовић), јеромонах Иринеј (Буловић), протођакон Прибислав Симић, ђакон Радомир Ракић, професор Драган Милин и Богољуб Ћирковић, библиотекар Патријаршијске библиотеке и професор црквенословенског језика. Редиговани превод Комисије јесте у основи прво издање превода Литургије Светог Јована Златоустог Преподобног Јустина Ћелијског из 1922. године. У преводу Комисије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве на челу са блаженопочившим патријархом Павлом, издат је први званични Служебник Светог Архијерејског Синода наше Цркве на српском језику 1986. године, који jе коришћен за упоредну анализу превода у овом раду.

2. Упоредна анализа превода Литургије Светог Јована Златоустог са грчким изворником

Четири превода Литургије Светог Јована Златоустог на српски језик, који се у раду хронолошки пореде, иако су настали и објављени у значајним временским дистанцама током једног столећа, у великој мери се разликују по стилу и језику. Пример разликовања преводa изражен је у свршетку Молитве Господње:

грчки изворник:	превод Светог Јустина (Поповића):	превод Светог Иринеја (Ћирића):	превод Емилијана Чарнића:	превод Комисије:
ἀπὸ τοῦ πονηροῦ	од нечастивога	од опакога	од зла	од злога

Код најучесталијег завршетка јектенија Κύριε, ἐλέησον, превод Светог Јустина који је усвојила и Комисија гласи Господе, помилуј; Свети владика Иринеј преводи Господи помилуј, а професор Емилијан Чарнић преводи Господе смилуј се. У самој сржи Анафоре, при такозваном уздизању Светих Дарова, Комисија Светог Архијерејског Синода за превод богослужбених текстова је интервенисалa значајним, семантички адекватнијим преводилачким решењем, односно дистинкцијом између узрочног значења једног предлога и значења циља. Комисија је превела узрочни предлог са акузативом κατὰ²⁵ πάντα предлогом који показује повод, узрок нечему – због свега, уместо предлога – ради којим се исказује намера, циљ или намена и који користе сва тројица преводилаца, а који одговара предлогу διά²⁶ πά-ντα у наставку возгласа, и преводи се циљано предлогом за све (ради свега). Једино се у преводу Комисије прави дистинкција и имамо два предлога различитог значења, узрочни и циљни предлог, за разлику од других превода где су употребљена два предлога истог значења циља или намене. Произношењу овог возгласа претходи молитва анамнезе где се спомиње Страдање Спаситеља на крсту, Погреб, Васкрсење, Вазнесење и Седење десно од Оца и Други Христов долазак. Превод на овом месту текста Анафоре – узношења је од суштинског значаја, јер се узрочно преведено због свега и за све (црквенословенски – ѡ всѣхъ и за всѧ) управо односи на све што је споменуто у претходној молитви благодарења Господу за сва Његова дела из домостроја спасења и разликује се од превода у молитви анамнезе где је у сва три превода, осим превода Светог владике Иринеја преведено са предлогом ради који означава циљ и намену:

Молитва Анафоре:
грчки изворник: Μεμνημένοι τοίνυν τῆς σωτηρίου ταύτης ἐντολῆς, καὶ πάντων τῶν ὑπὲρ ἡμῶν γεγενημένων, τοῦ σταυροῦ, τοῦ τάφου, τῆς τριημέρου ἀναστάσεως, τῆς εἰς οὐρανοὺς ἀναβάσεως, τῆς ἐκ δεξιῶν καθέδρας, τῆς δευτέρας καὶ ἐνδόξου πάλιν παρουσίας.

превод Светог Јустина (Поповића): Сећајући се дакле ове спасоносне заповести и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневног васкрсења, узласка на небеса, седања с десне стране, и другог и славног доласка.

превод Светог Иринеја (Ћирића): Сећајући се, дакле, те спасоносне заповести и свега што се десило за нас: крста, гроба, тродневнога ускрса, одласка горе на небеса, седења с десне стране, другога и славнога опет доласка.

превод Емилијана Чарнића: Сећајући се сада ове спасоносне заповести и свега што се догодило ради нас: крста, гроба, васкрсења трећег дана, вазнесења на небо, седења са десне стране, другог и славног доласка.

Превод Комисије: Сећајући се дакле ове спасоносне заповести и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седања с десне стране, и другог и славног доласка.

возглас:

грчки изворник:	превод Светог Јустина (Поповића):	превод Светог Иринеја (Ћирића):	превод Емилијана Чарнића:	превод Комисије:
Τὰ σὰ ἐκ τῶν σῶν σοὶ προσφέροντες κατὰ πάντα καὶ διὰ πάντα.²⁷	Твоје од твојих Теби приносећи ради свих и за све.	Твоје од твојих теби приносимо за све и свега ради.	Твоје (дарове) од твојих (дарова) теби приносимо за све и ради свега.	Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.

Разматрана реченица из Анафоре је од изузетног богословског, али и филолошког значаја, због интерпретативних проблема које она представља. Тако у најстаријем Барберинском кодексу 336²⁸ и другим старим рукописима Литургије Светог Јована Златоустог, али и у неколико новијих служебника стоји партицип презента актива у номинативу множине од глагола προσφέρω – προσφέροντες (приносећи) и на црквенословенском приносѧще, док је у неким служебницима написан глагол у првом лицу множине презента – προσφέρομεν (приносимо). Стога од коришћеног грчког предлошка зависи да ли се преводи партиципом, као код превода Преподобног Јустина, или презентом као код превода Светог Иринеја и професора Емилијана Чарнића. О овој литургичкој недоумици и грамaтичкој морфолошкој неподударности, партиципу који изражава јединство и дијалошку форму Анафоре, писали су литургичари Панајотис Трембелас и Јован Фундулис.²⁹

У преводилачком раду Светог владике Иринеја приметна је употреба уобичајених речи из народног говора, односно уочава се употреба речи из говорног српског језика и разговорни стил: Χόρευε νῦν преводи са Играј сада (Ликуј сада); и други примери: опери, метни, прошња, уведе, вичу, лепоте веље, недокучљива, и тако даље. У преводу Светог владике Иринеја најучесталија примедба јесте да овај преводилац речи Δεσπότης и Δεσποίνη преводи Господар и Госпођа које у српском језику имају друго значење, док σοὶ δόξαν ἀναπέμπωμεν преводи глаголом слати – славу шаљемо теби, иако поменути глагол има пренесено значење и на овом месту је примереније применити глагол узносити. Најочигледнији пример срећемо у Проскомидији, где је у грчком изворнику императив једнозначног глагола жртвовати (θύω):

грчки изворник:	превод Св. Јустина (Поповића):	превод Св. Иринеја (Ћирића):	превод Емилијана Чарнића:	превод Комисије:
Θῦσον δέσποτα, σαρκὶ	Жртвуј, владико; Телу	Закољи, господару. месу	Жртвуј, владико; телу	Жртвуј, владико; телу

Превод Светог Јустина синтаксички подражава црквенословенски богослужбени језик, те задржава црквенословенске изразе који су у употреби и у говорном језику. Преподобни Јустин Ћелијски је више од пола века служио на српском говорном језику. Професор Емилијан Чарнић различито распоређује језичке елементе, то јест често мења редослед речи у односу на грчки изворник, а што је у много мањој мери приметно у преводу Светог владике Иринеја. Наспрам других превода, текст професора Емилијана Чарнића лексички и синтаксички је ослобођен од свега што би отежало разумевање текста. Он је сматрао да језик богослужења треба свако да разуме, као и да то треба да буде савремени језик, наглашавајући: „Језик превода треба да буде једноставан, чист, без извештачених кованица, да одражава језик божанског Учитеља који је тако говорио.”³⁰

Док Свети Јустин користи калкове у преводу, што ће рећи дословно преводи реч нпр. φιλάνθρωπος, његово преводилачко решење преузима и Комисија – придев Човекољубив, Свети владика Иринеј преводи именицом Човекољубац, док Емилијан Чарнић преводи односном зависном реченицом – онај који воли човека. Професор Емилијан Чарнић, у највећој мери, а потом и Свети владика Иринеј, партиципе и сложенице из грчког изворника преводе односним зависним реченицама које су у служби субјекта, предиката, објекта или апозиције. Чарнић преводи партиципе перфектом, за разлику од превода Преподобног Јустина. Грчки партицип се у тексту употребљава предикативно, атрибутивно и адвербијално. На примеру номинатива множине мушког рода, партиципа аориста актива од глагола μνημονεύω – μνημονεύσαντες у преводу Светог владике Иринеја и професора Емилијана, у прозбама је прошлим временом преведено сетимо се, док је у преводу Преподобног Јустина, који је Комисија усвојила, преведено са поменувши. Граматички посматрано, грчки партиципи, који су учестали у грчком изворнику, имају најчешће синтаксичку улогу предиката и за њих не постоји адекватан еквивалент у српском језику, јер наш језик познаје само промењиве безличне глаголске придеве, активне и пасивне, за разлику од руских причастия.

грчки изворник:	превод Св. Јустина (Поповића):	превод Св. Иринеја (Ћирића):	превод Емилијана Чарнића:	превод Комисије:
Πάντων τῶν ἁγίων μνημονεύσαντες	Поменувши све Свете	Свих Светих сетимо се	Сетимо се свих Светих	Поменувши све Свете
μνημονεύσαντες … ἀειπαρθένου	Помињући… Приснодјеву	Сетимо се… увек девојке	Спомињући… увек Дјеву	Поменувши… Приснодјеву

Са данашње тачке гледишта стил Светог владике Иринеја делује у извесном смислу архаично, док у мањој мери користи и црквенословенизме – на пример просимо, а у својим пропратним напоменама текста превода упућује на новозаветни текст и друга преводилачка решења. Могуће је закључити и да су преводиоци доследни у својим преводима у погледу изабране лексике, али не увек. Примера ради, код професора Чарнића се среће – молба, а код Светог Јустина – молитва, и тако даље. Преводе разликује и избор речи који се односи на семантичке финесе. Свети владика Иринеј преводи ἀγαθός – добри уместо благи и испросивши наспрам измоливши; у преводу Светог Јустина и Комисије Λόγος остаје Логос, док остали преводиоци користе Реч. Догматско-терминолошки кључно место сусрећемо само у преводу Светог владике Иринеја који реч οἰκονομία преводи као уредба (домострој). По питању правописних разлика, Свети Јустин и Комисија праве дистинкцију од грчког изворника и деклиниране заменице и именице, на пример Теби узносимо (…), Владичицу (…), у Тебе уздамо (…) и слично пишу великим почетним словом, а Свети Иринеј и професор Чарнић остављају мало почетно слово, као што стоји и у грчком текстуалном предлошку. У погледу интерпункцијских знакова, који се у грчком разликују од српског, постоје разлике у преводу чак и код знака питања (гр. ;). У преводу професора Чарнића налазимо дугу црту и разјашњења у заградама, често нема одвајања зависних реченица зарезом, као и у преводу Светог Иринеја, где увиђамо и сувишне предлоге код генитива, којих у оригиналу нема.

2.1. Табела анализираних упоредних места превода и изворника

Грчки изворник	Превод Светог Јустина (Поповића)	Превод Светог владике Иринеја (Ћирића)	Превод проф. Емилијана Чарнића	Превод Синодске Комисије за превод богослужбених текстова
Узимање времена
Εὐλόγησον, Δέσποτα.	Благослови, владико.	Благослови, господару.	Благослови, владико.	Благослови, владико.
ο πανταχού παρών	који си свуда присутан	који си свуда	који си свуда	који си свуда
ἐλέησον ἡμᾶς	помилуј нас	смилуј се на нас	смилуј се на нас	помилуј нас
ἀπὸ τοῦ πονηροῦ	од нечастивога	од опакога	од зла	од злога
πάσης γὰρ ἀπολογίας ἀποροῦντες	немајући никаквог оправдања	јер немамо чиме да се бранимо	јер немајући чиме да се бранимо	немајући никаквог оправдања
μηδὲ μνησθῇς τῶν ἀνομιῶν ἡμῶν·	нити помињи безакоња наша	нити се опомени безакоња наших	нити помињи наша безакоња	нити помињи безакоња наша
μὴ ἀστοχήσωμεν·	да не пропаднемо	да не пропаднемо	да не погинемо	да не пропаднемо
ἀγαθέ	Благи	добри	Благи	Благи
βουλήσει γὰρ ηὐδόκησας σαρκὶ ἀνελθεῖν ἐν τῷ σταυρῷ ἵνα ρύσῃ οὓς ἔπλασας ἐκ τῆς δουλείας τοῦ ἐχθροῦ.	јер си добровољно благоволео да телом узиђеш на крст, да би оне које си саздао избавио од робовања врагу.	јер ти од своје воље радо хтеде попети се телом на крст, да нас које изваја спасеш од ропства непријатељу.	Jер си ти драговољно пристао да се телом уздигнеш на крст, да би избавио од робовања непријатељу нас које си саздао.	јер си добровољно благоволео да телом узиђеш на крст, да би оне које си саздао избавио од робовања врагу.
συμπαθείας ἀξίωσον	удостој самилости	удостој сажаљења	удостој милости	удостој самилости
λαὸν	Људе	народ	Људе	народ
ὁ τῶν ἀσωμάτων ἀρχιστράτηγος	Архистратиг Бестелесних сила	војвода бестелесних	архистратиг бестелесних сила	Архистратиг Бестелесних сила
Облачење свештенослужитеља
Ἀγαλλιάσεται ἡ ψυχή μου	Зарадоваће се душа моја	Обрадоваће се душа моја	Обрадоваће се душа моја	Зарадоваће се душа моја
ἱμάτιον σωτηρίου καὶ χιτῶνα εὐφροσύνης	у ризу спасења и одећом весеља	у плашт спасења, и у хаљину весеља	у ризу спасења и одећом весеља	у ризу спасења и одећом весеља
ὁ περιζωννύων με δύναμιν	опасује силом	опасује снагом	опасује силом	опасује силом
Νίψομαι ἐν ἀθῴοις	Умићу са невинима	Опраћу међу недужнима	Међу недужнима опраћу	Умићу са невинима
διηγήσασθαι	да јављам	да објавим	да испричам	да јављам
τόπον σκηνώματος δόξης σου	место боравка славе твоје	место насеља славе твоје	место где твоја слава станује	место боравка славе твоје
ἐν ἀκακίᾳ	у безазлености	у безазлености	у незлобивости	у безазлености
ἐπήγασας	излио си	источи	излио си	излио си
Проскомидија
Εἰς ἀνάμνησιν τοῦ Κυρίου	У спомен Господа	За успомену на Господа	У спомен Господа	У спомен Господа
ἤχθη	би вођен	одведе се	Одведоше га	би вођен
Καὶ ὡς ἀμνὸς ἄμωμος	И као невино јагње	И као јагње непорочно	Као што је безазлено јагње	И као невино јагње
Ἐν τῇ ταπεινώσει αὐτοῦ ἡ κρίσις αὐτοῦ ἤρθη.	У смирености његовој суд се његов узе;	У његову понижењу укиде се суд његов.	У његовом понижењу укиде се његов суд;	У смирености његовој суд се његов узе;
Τὴν δὲ γενεὰν αὐτοῦ τίς διηγήσεται;	А порекло његово ко ће исказати?	А род његов ко ће исказати?	Ко ће избројати његов нараштај:	А порекло његово ко ће исказати!
Ἔπαρον δέσποτα.	Узми, владико.	Извади, господару.	Узми владико.	Узми, владико.
Ὅτι αἴρεται ἀπὸ τῆς γῆς ἡ ζωὴ αὐτοῦ. (Ис. 53, 7–8)	Јер се узима од земље његов живот;	Јер се узима са земље живот његов.	Јер се узима од земље живот његов.	Јер се узима са земље живот његов;
Θῦσον δέσποτα	Жртвуј, владико;	Закољи, господару.	Жртвуј, владико;	Жртвуј, владико;
Θύεται	Жртвује се	Коље се	Жртвује се	Жртвује се
ὁ ἑωρακὼς	онај што виде	онај који виде	Очевидац	онај што виде
Δεσποίνης	Владичице	госпође	Владичице	Владичице
ἀειπαρθένου	Приснодјеве	увек девојке	увек Дјеве	Приснодјеве
πεποικιλμένη	преукрашена	урешена	преукрашена	преукрашена
Τῶν ἁγίων ἐνδόξων καὶ πανευφήμων ἀποστόλων Πέτρου καὶ Παύλου, τῶν Δώδεκα καὶ τῶν Ἑβδομήκοντα καὶ πάντων τῶν ἁγίων Ἀποστόλων.	Светих славних и свехвалних Апостола Петра и Павла, Дванаесторице и Седамдесеторице, и свих Светих Апостола;	Светих, славних и сваке хвале достојних апостола Петра и Павла, дванаесторице и седамдесеторице, и осталих свију Светих апостола;	Светих, славних и сваке хвале достојних апостола Петра и Павла, и свих Светих апостола.	Светих славних и свехвалних Апостола Петра и Павла, и свих Светих Апостола;
Πανάγαθε Δέσποτα	Свеблаги Владико	предобри Господару	свеблаги Владико	Свеблаги Владико
φιλάνθρωπε Κύριε	човекољубиви Господе	човекољупче Господе	Господе који волиш човека	човекољубиви Господе
τὸ θυμίαμα	кâд	Кâд	Тамјан	кадило
ἀντικατάπεμψον	ниспошњи	Пошљи	одозго пошљи	ниспошњи
ἐν τῇ ἱερουργίᾳ	при свештенодејству	у свештеној радњи	у свечаном чину	у свештенодејству
μεγαλοπρεπὲς	величанствено	лепоте веље	Велелепно	величанствено
ὁ ἀπερίγραπτος	Неограничени	јер си неограничен	Ти, који се не даш описати	Неограничени
Καιρὸς τοῦ ποιῆσαι τῷ Κυρίῳ·	Време је да се служи Господу.	Време је да се учини Господу.	Време је да се учини Господу	Време је да се служи Господу.
Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог Литургија речи
Εὐλόγησον, Δέσποτα.	Благослови, владико.	Благослови, Господару!	Благослови владико.	Благослови, владико.
(…) νῦν καὶ ἀεὶ καὶ εἰς τοὺς αἰῶνας τῶν αἰώνων.	(…) сада и увек и у векове векова.	(…) сада и увек, и у векове векова.	(…) сада и увек и у све векове.	(…) сада и увек и у векове векова.
Κύριε, ἐλέησον.	Господе, помилуј.	Господи, помилуј.	Господе смилује се.	Господе, помилуј.
Ὑπὲρ τῆς ἄνωθεν εἰρήνης καὶ τῆς σωτηρίας τῶν ψυχῶν ἡμῶν, τοῦ Κυρίου δεηθῶμεν.	За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.	За мир одозго и за спасење душа наших, Господу се помолимо.	За вишњи мир и спасење наших душа помолимо се Господу.	За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Ὑπὲρ τῆς εἰρήνης τοῦ σύμπαντος κόσμου, εὐσταθείας τῶν ἁγίων τοῦ Θεοῦ Ἐκκλησιῶν καὶ τῆς τῶν πάντων ἑνώσεως, τοῦ Κυρίου δεηθῶμεν.	За мир свега света, за непоколебљивост Светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.	За мир свега света, за постојанство Светих Божјих Цркава и за уједињење свију, Господу се помолимо.	За мир свега света, за постојаност Светих Божјих Цркава и сједињење свих, помолимо се Господу.	За мир свега света, за непоколебљивост Светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Ὑπὲρ τοῦ ἁγίου οἴκου τούτου καὶ τῶν μετὰ πίστεως, εὐλαβείας καὶ φόβου Θεοῦ εἰσιόντων ἐν αὐτῷ τοῦ Κυρίου δεηθῶμεν.	За овај Свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.	За овај Свети храм и за оне који улазе у њ с вером, побожношћу и страхом Божјим, Господу се помолимо.	За овај Свети храм и за оне који улазе у њега са вером, побожношћу и страхом Божјим, помолимо се Господу.	За овај Свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Ὑπὲρ τοῦ ἀρχιεπισκόπου ἡμῶν … τοῦ τιμίου πρεσβυτερίου, τῆς ἐν Χριστῷ διακονίας, παντὸς τοῦ κλήρου καὶ τοῦ λαοῦ, τοῦ Κυρίου δεηθῶμεν.	За преосвећеног епископа нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.	За преосвештенога архијереја нашега (по имену), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав причат и народ, Господу се помолимо.	За преосвећеног архијереја нашег (по имену), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, помолимо се Господу.	За најСветијега патријарха (или високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.
Ὑπὲρ τῆς πόλεως ταύτης, πάσης πόλεως καὶ χώρας καὶ τῶν πίστει οἰκούντων ἐν αὐταῖς, τοῦ Κυρίου δεηθῶμεν.	За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, земљу и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.	За свету обитељ ову (или: овај град), за сваки град, крај, и за оне који с вером живе у њима, Господу се помолимо.	За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај и за оне који вером живе у њима, помолимо се Господу.	За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.
Ὑπὲρ εὐκρασίας ἀέρων	За благорастворење ваздуха	За погодан ваздух	За благо поднебље	За благорастворење ваздуха
(…) καμνόντων, αἰχμαλώτων (…)	за паћенике, сужње и изгнанике	за оне који страдају; за заробљење	за оне који страдају, за заробљене	за паћенике и сужње
Ἀντιλαβοῦ, σῶσον, ἐλέησον καὶ διαφύλαξον ἡμᾶς, ὁ Θεός, τῇ σῇ χάριτι.	Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.	Одбрани, спаси, смилуј се и сачувај нас, Боже, твојом благодаћу.	Заштити, спаси, смилуј се и сачувај нас, Боже, својом благодаћу.	Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
μνημονεύσαντες … ἀειπαρθένου	Помињући … Приснодјеву	Сетимо се… увек девојке	Спомињући … увек Дјеву	Поменувши … Приснодјеву
οὗ τὸ κράτος ἀνείκαστον (…) πλούσια τὰ ἐλέη σου καὶ τοὺς οἰκτιρμούς σου.	чија је моћ недосежна и слава несхватљива (…) твоју богату милост и доброту.	твоја је моћ мимо сваку другу, а слава недокучљива.	твојој моћи нема равне, слава ти је несхватљива(…) твоју пребогату милост и сажали се на нас.	моћ недосежна и слава несхватљива(…) твоју богату милост и доброту.
(…) πρέπει (…) αἰῶνας τῶν αἰώνων	приличи (…) векове векова	приликује (…) векове векова	(…) све векове	приличи (…) векове векова
Ἀντιλαβοῦ, ἐλέησον	Заштити, помилуј	Одбрани, смилуј се	Заштити, смилуј се	Заштити, помилуј
Δεσποίνης	Владичицу	госпођу	Владичицу	Владичицу
τὸν λαόν, τὴν κληρονομίαν	људе, наслеђе	народ, достојање	народ, наследство	људе, наслеђе
ἀγαθὸς καὶ φιλάνθρωπος Θεὸς (…) ἀναπέμπομεν	благ и човекољубив Бог (…) узносимо	добар и човекољубац (…) шаљемо	добри Бог који воли човека (…) узносимо	благ и човекољубив Бог (…) узносимо
Συμφώνους	сложне	сложне	Сагласне	сагласне
τὰ αἰτήματα	молбе	Мољења	Мољења	молбе
Δέσποτα	Владико	Господару	Владико	Владико
τάγματα καὶ στρατιὰς ἀγγέλων καὶ ἀρχαγγέλων	чинове и војске Анђела и Арханђела	редове и војске анђела и арханђела	чинове и војске анђела	чинове и војске Анђела и Арханђела
εἴσοδον	вход	Улазак	Улазак	вход
συνδοξολογούντων	они који славослове	они који славе	они који славе	они који славослове
Σοφία! Ὀρθοί!	Премудрост, смерно стојмо!	Мудрост! Усправно!	Премудрост, усправно стојмо.	Премудрост, смерно стојмо!
ὁ ἐν ἁγίοις ἀναπαυόμενος	Ти у Светима почиваш	који међу Светима почиваш	који почиваш међу Светима	који у Светима почиваш
πάσης ἐπουρανίου δυνάμεως προσκυνούμενος·	Теби се клањају све Небеске Силе	и поклања ти се свака сила небеска	а свака небеска сила ти се клања	и Теби се клањају све Небеске Силе
κατ᾿ εἰκόνα σὴν καὶ ὁμοίωσιν	по слици и прилици	по слици својој и сличности	по лику и подобију	по слици и прилици
Σύνεσιν	разум	Разум	Радост	разум
αὐτός, Δέσποτα	Ти Сам, Владико	Сам, Владико	Ти, Господару	Ти Сам, Владико
ἡμῖν πᾶν πλημμέλημα	нам свако сагрешење	нам што год сагрешисмо	нам све што смо згрешили	нам свако сагрешење
ἐν ὁσιότητι	у светости	у преподобности	у светости	у светости
ἀπ᾿ αἰῶνός	од памтивека	од века	Одвајкада	од памтивека
Εὐλόγησον, Δέσποτα, τὴν ἄνω καθέδραν.	Благослови, владико, Горње место.	Благослови, господару, горњи престо.	Благослови, владико, горњи престо.	Благослови, владико, Горњи престо.
Πρόσχωμεν!	Пазимо!	Припазимо!	Пазимо!	Пазимо!
Σοφία.	Премудрост!	Мудрост!	Премудрост!	Премудрост!
Ἔλλαμψον	Запали	засветли	Засветли	Запали
ἀκήρατον	бесмртну	Чиста	Чиста	непролазну
κηρυγμάτων	проповеди	проглашења	Објаве	проповеди
Ἔνθες ἡμῖν καὶ τὸν τῶν μακαρίων σου ἐντολῶν φόβον, ἵνα τὰς σαρκικὰς ἐπιθυμίας πάσας καταπατήσαντες πνευματικὴν πολιτείαν μετέλθωμεν …	Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом…	Метни у нас и страх од твојих блажених заповести, да згазивши све телесне пожуде, дођемо у духовно живљење…	Улиј у нас страх пред твојим блаженим заповестима, да бисмо згазивши све телесне пожуде дошли до духовног живљења…	Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом…
ὁ φωτισμὸς	просветљење	просветљење	Просвећујеш	просветљење
τῆς διανοίας	ума	Разума	Ума	ума
ἐλέησον	помилуј	смилуј се	смилуј се	помилуј
Κύριε, ἐλέησον·	Господе, помилуј.	Господи, помилуј.	Господе смилуј се.	Господе, помилуј.
ἔνθερμος προσευχή	усрдно мољење	истрајну прошњу	усрдно мољење	усрдно мољење
κατὰ τὸ πλῆθος	обиљу	мноштву	Мноштву	обиљу
δεηθῶμεν	помолимо се	помолимо се	помолите се	помолимо се
Κατηχήσῃ αὐτοὺς τὸν λόγον τῆς ἀληθείας.	Да их научи речи истине.	Да их огласи (поучи) речју истине.	Да их поучи речју истине.	Да их научи речи истине.
κατοικῶν	живиш	станујеш	Пребиваш	живиш
τὰ ταπεινὰ	смирене	оно што је ниско	све што је смирено	смирене
αὐχένα	главе	Вратове	Вратове	главе
μεγαλοπρεπὲς	величанствено	величанствено	лепоте веље	величанствено
Литургија Тајне
Κύριε ὁ Θεὸς τῶν δυνάμεων	Господе Боже Сила	Господе Боже сила	Господе, Боже силни	Господе Боже Сила
τοῖς οἰκτιρμοῖς σου	твоме милосрђу	твоме сажаљењу	твом сасећању	твоме милосрђу
δεήσεις καὶ ἱκεσίας	молбе, и срдачне молитве	мољења и преклињања	мољења и усрдне молитве	молбе, и срдачне молитве
ἀκαταγνώστως καὶ ἀπροσκόπτως	да незазорно и несметано,	да без осуде и без спотицања,	да без осуде и без спотицања,	да незазорно и несметано,
ἐν τῷ πλήθει τῆς σῆς ἀγαθότητος / ἀγαθὲ	у обиљу благости твоје / Благи	мноштвом своје доброте / добри	у пуноћи своје благости / добри	у обиљу благости твоје / Благи
Ὑπὲρ τῆς ἄνωθεν εἰρήνη	за вишњи мир	за мир одозго	за вишњи мир	за вишњи мир
ἀνένοχον καὶ ἀκατάκριτον	невино и неосуђено	без кривице и осуде	слободни од кривице и осуде	невино и неосуђено
συνέσεως πνευματικῆς·	разуму духовноме;	разуму духовном.	духовној разборитости;	разуму духовноме;
ὑπὸ τοῦ κράτους σου πάντοτε φυλαττόμενοι, σοὶ δόξαν ἀναπέμπωμεν,	да чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо,	да нас чува твоја моћ, те да славу шаљемо теби,	да нас твоја моћ чува, да узносимо славу, теби,	да чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо,
καὶ ἀρχιερεὺς ἡμῶν ἐχρημάτισας	и био си нам Архијереј,	и би наречен архијереј наш,	био си наречен наш Архијереј,	и био си нам Архијереј,
μηδὲ ἀποδοκιμάσῃς με ἐκ παίδων σου,	нити ме одбаци од деце своје	нити ме одбаци између слуга својих	нити ме издвој од твојих служитеља	нити ме одбаци од деце своје
καὶ ἀγαθῷ	и благим	и доброму	и благим	и благим
ταῖς ἀγγελι-καῖς ἀοράτως δορυφορούμενον τάξεσιν.	анђелским Силама невидљиво праћенога.	којега анђелски редови невидљиво прате као копљаници.	кога анђелски чинови невидљиво на копљима носе.	анђелским Силама невидљиво праћенога.
Ἐπαρσον, Δέσποτα.	Узми, владико.	Подигни, господару!	Узми владико.	Узми, владико.
Ὁ εὐσχήμων Ἰωσήφ	Благообразни Јосиф	Племенити Јосиф	Угледни Јосиф	Благообразни Јосиф
τιμίων δώρων	пречасне Дарове	часне дарове	часне дарове	часне Дарове
Ὑπὲρ τοῦ ῥυσθῆναι ἡμᾶς	да нас избави	да се избавимо	да нас избави	да нас избави
Ἀντιλαβοῦ	заштити	одбрани	Заштити	заштити
Τὴν ἡμέραν πᾶσαν τελείαν	сав дан савршен	да цео овај дан буде савршен	да цео овај дан буде савршен	сав дан савршен
πλημμελημάτων	сагрешења	погрешака	Погрешака	сагрешења
μνημονεύσαντες	Помињући	Сетимо се	Поменувши	Спомињући
Пролог Анафоре
ὁμοούσιον	једносуштну	истоветнога бића	једносушну	једносуштну
Ἐν σοφίᾳ	с премудрошћу	мудро припазимо	Мудро	премудрошћу
συμπροσκυνούμενον καὶ συνδοξαζόμενον	заједно обожава и слави	заједно се поклоњењем поштује и слави	заједно клања и заједно се слави	поштује и заједно слави
Στῶμεν καλῶς	Стојмо смерно	Стојмо лепо	Стојмо лепо	Стојмо смерно
ἀπερινόητος	непојмљив	Недокучљив	који се не може мислима обухватити	непојмљив
ἀεὶ ὢν ὡσαύτως ὤν·	Који увек постојиш	увек јеси	који увек постоји	Који увек јеси
ἀνήγαγες	узвео	Уведе	увео	узвео
Анафора
Σεραφείμ, ἑξαπτέρυγα	Серафими, шестокрили	серафими шестокрили	серафими са шест крила	Серафими, шестокрили
σὲ ὑμνεῖν	Тебе певати	тебе певати	тебе песмом славити	Тебе певати
μυριάδες ἀγγέλων	тма Анђела	десетине тисућа анђела	десетине хиљада анђела	тма Анђела
βοῶντα	кличући,	узвикујући	певају, вичу	који кличу кличући
Ἅγιος, Ἅγιος, Ἅγιος Κύριος Σαβαώθ·	Свет је, свет, свет, Господ Саваот, пуно је	Свет, свет, свет, Господ Саваот; пуни су	Свет, свет, свет, Господ Саваот, пуни су	Свет, свет, свет, Господ Саваот! Пуно је
μεγαλοπρεπὴς ἡ δόξα σου	величанствена је слава твоја	и веље је лепоте слава твоја	величанствена је слава твоја	величанствена је слава твоја
ἵνα πᾶς ὁ πιστεύων εἰς αὐτὸν	да нико који верује	да ко год га верује	да свако ко верује у њега	да сваки ко верује у Њега
καὶ πᾶσαν τὴν ὑπὲρ ἡμῶν οἰκονομίαν πληρώσας	и испунивши сав домострој спасења за нас	и испунивши сву уредбу за нас	и испунио све за наше спасење	и испунивши сав домострој спасења за нас
μᾶλλον	шта више	управо	боље рећи	управо
εὐχαριστήσας καὶ εὐλογήσας, ἁγιάσας, κλάσας	благодаривши, благословивши, осветивши, преломивши	благодари, благослови, освети, преломи	благодарио, благословио га, осветио, преломио	благодарив, благословив, осветив, преломив
Λάβετε, φάγετε· τοῦτό μού ἐστι τὸ σῶμα, τὸ ὑπὲρ ὑμῶν κλώμενον, εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν.	Узмите, једите, ово је Тело моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова.	Примите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи за отпуштење грехова.	Примите, једите, ово је тело моје, које се ломи за вас – ради отпуштања грехова.	Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Πίετε ἐξ αὐτοῦ πάντες· τοῦτό ἐστι τὸ αἷμά μου, τὸ τῆς καινῆς Διαθήκης, τὸ ὑπὲρ ὑμῶν καὶ πολλῶν ἐκχυνόμενον, εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν.	Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова.	Пијте из ње сви, ово је крв моја новога завета, која се за вас и за многе излива за отпуштење греха.	Пијте из ње сви, ово је крв моја новога завета, која се пролива за вас и за многе – ради отпуштања грехова.	Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова.
τῆς τριημέρου ἀναστάσεως, τῆς εἰς οὐρανοὺς ἀναβάσεως	тридневног васкрсења, узласка на небеса	тродневнога ускрса, одласка горе на небо	васкрсења трећег дана, вазнесења на небо	тридневнога васкрсења, узласка на небеса
Τὰ σὰ ἐκ τῶν σῶν σοὶ προσφέρομεν κατὰ πάντα καὶ διὰ πάντα.	Твоје од твојих Теби приносећи ради свих и за све.	Твоје од твојих теби приносимо за све и свега ради.	Твоје (дарове) од твојих (дарова) теби приносимо за све и ради свега.	Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
λογικὴν	Разумну	разумну	словесну	разумну
ἐπὶ τὰ προκείμενα δῶρα ταῦτα.	на ове предложене Дарове.	на ове дарове што ту леже.	на ове дарове који су пред нама.	на ове предложене Дарове.
εἰς νῆψιν ψυχῆς	отрезвљење душе	за трезвеност у души	трезвеност душе	трезвеност душе
ἀναπαυσαμένων	Преминуле	починуше	починуше	преминуле
ἐγκρατευτῶν	Подвижнике	испоснике	испоснике	Подвижнике
παναμώμητον	свебеспрекорну	пренепорочну	пренепорочну	пренепорочну
ὅπου ἐπισκοπεῖ τὸ φῶς	где сија светлост	где светлост нагледа	где сјаји светлост	где сија светлост
ἱερατικοῦ τάγματος	свештенички ред	свештеничкога чина	свештеничког чина	свештенички ред
ὑπὲρ τῶν ἐν ἁγνείᾳ καὶ σεμνῇ πολιτείᾳ διαγόντων·	за оне који живе у невиности и часним животом,	за оне који проводе век у чистоти и часном живљењу,	за оне који проводе живот у чистоти и часности	за оне који живе у невиности и часним животом,
Μνήσθητι, Κύριε	Помени, Господе	Сети се, Господе	Сети се, Господе	Помени, Господе
οἰκούντων ἐν αὐταῖς	у коме живимо	у којој живимо	у ком живимо	у коме боравимо
μεγαλοπρεπὲς	величанствено	лепоте веље	величанствено	величанствено
ἀνυμνεῖν	Певамо	појемо	песмом величамо	певамо
Καὶ ἔσται τὰ ἐλέη	И да буду милости	И да буду милости	И да буде милост	И да буду милости
Πάντων τῶν ἁγίων μνημονεύσαντες	Поменувши све Свете	Свих Светих сетимо се	Сетимо се свих Светих	Поменувши све Свете
τιμίων δώρων	пречасне Дарове	часне дарове	часне дарове	часне Дарове
ὁ φιλάνθρωπος	човекољубиви	човекољубац	који воли човека	човекољубиви
νοερὸν αὐτοῦ θυσιαστήριον	умни Жртвеник	мисаони жртвеник	мисаони жртвеник	умни Жртвеник
Ἀντιλαβοῦ	Заштити	Одбрани	Заштити	Заштити
Τὴν ἡμέραν πᾶσαν	Сав дан	Да цео овај дан	Да цео овај дан	Сав дан
πιστὸν ὁδηγόν	верног вођу	верног наставника	верног наставника	верног вођу
ἐν εἰρήνῃ καὶ μετανοίᾳ ἐκτελέσαι	у миру и покајању проведемо	свршимо у миру и покајању	свршимо у миру и покајању	у миру и покајању проведемо
Βήματος	Суду	судишту	Суду	суду
Σοὶ παρακατατιθέμεθα	Теби поверавамо	Пред тебе полажемо	Пред тебе полажемо	Теби поверавамо
ἱερᾶς	Свете	свештене	Свете	свештене
εἰς παρρησίαν τὴν πρὸς σέ	на смелост према Теби	за слободу пред тобом	за слободу пред тобом	на смелост према Теби
Свето Причешће
ἐπιούσιον	Насушни	потребни	насушни	насушни
ἀπὸ τοῦ πονηροῦ	од нечастивога	од опакога	од зла	од злога
δημιουργήσας	створио	Сагради	Створио	створио
Αὐτός, Δέσποτα	Сам Владико	Ти, Господару	сам Владико	Сам Владико
σαρκὶ	телу	Месу	Телу	телу
Σὺ οὖν, Δέσποτα, τὰ προκείμενα πᾶσιν ἡμῖν εἰς ἀγαθὸν ἐξομάλισον·	А Ти, Владико, Светиње које су пред нама, раздели свима нама на добро	Учини, дакле, Господару, да све ово што лежи пред нама буде на добро	Ти пак, Владико, раздели предложене дарове свима нама на добро	А Ти, Владико, Светиње које су пред нама, раздели свима нама на добро
οἰκτιρμοῖς	милосрђем	сажаљењем	милосрђем	милосрђем
Πρόσχες	Чуј	Припази	Погледај	Чуј
κατοικητηρίου	обитавалишта	Стана	Стана	обиталишта
Τὰ ἅγια τοῖς ἁγίοις.	Светиње Светима.	Свето Светима.	Светиња Светима.	Светиње Светима.
Μέλισον	Разломи	Раздроби	Раздроби	Разломи
Μελίζεται καὶ διαμερίζεται	Ломи се и раздробљује се	Раздробљава се и раздељује се	Раздробљава се и раздељује се	Ломи се и раздробљава се
μὴ διαιρούμενος	не нестаје	не троши	не троши	не нестаје
Πλήρωσον, Δέσποτα, τὸ ἅγιον ποτήριον.	Напуни, владико, свету Чашу.	Допуни, Господару, Свети путир.	Испуни, владико, Свети путир.	Напуни, владико, свету чашу.
Πλήρωμα ποτηρίου πίστεως Πνεύματος Ἁγίου. Ἀμήν.	Пуноћа Духа Светога.	Пуноћа, чаше, вере, Духа светога.	Пуноћа путира, вере, Духа Светога.	Пуноћа Духа Светога.
Τίμιον	пречасно	Часно	Часно	часно
τὰ ἑκούσια καὶ τὰ ἀκούσια	свесно и несвесно	у знању и незнању	свесно и несвесно	свесно и несвесно
εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν	на отпуштење грехова	за отпуштење греха	ради отпуштања грехова	на отпуштење грехова
τῷ Πρεζβυτέρω / ἱερεῖ	јереју	свештеник	свештенику	свештенику
Τοῦτο ἥψατο τῶν χειλέων ἡμῶν	Ова се дотаче усана твојих	Ево се дотаче усана мојих	Ово дотаче моје усне	Ево дотаче се усана твојих
Μετὰ φόβου Θεοῦ, πίστεως καὶ ἀγάπης προσέλθετε.	Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.	Са страхом Божјим и вером приступите.	Са страхом Божијим и вером приступите.	Са страхом Божјим и вером приступите.
ὸ ὄνομά σου ὀνομάζομεν	име твоје именујемо	име твоје називамо	твоје име именујемо	име твоје прослављамо
διὰ τοῦ Σταυροῦ	кроз крст	крстом	посредством крста	Крстом
Φωτίζου, φωτίζου	Блистај се, блистај	Светли се, светли,	Светли, светли	Блистај се, блистај
Χόρευε νῦν	Ликуј сада	Играј сада	Ликуј сада	Ликуј сада
ἐν τῇ ἐγέρσει τοῦ τόκου σου.	васкрсењу Порода твог	што уста онај којега роди	васкрсењу онога кога си родила	васкрсењу Порода твог
Λόγε τοῦ Θεοῦ	Логосе Божји	Речи Божја	Речи Божија	Логосе Божји
δίδου ἡμῖν ἐκτυπώτερον σοῦ μετασχεῖν, ἐν τῇ ἀνεσπέρῳ ἡμέρᾳ τῆς βασιλείας σου.	Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом у незалазни дан Царства твога.	Дај нам још јасније знак да ћемо бити заједно с тобом у дан царства твојега, који нема вечера.	дај нам да видније учествујемо у теби у дан твога царства, који не залази.	Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом у незалазни дан Царства твога.
Ἀπόπλυνον, Κύριε, τὰ ἁμαρτήματα τῶν ἐνθάδε μνημονευθέντων δούλων σου τῷ αἵματί σου τῷ ἁγίῳ· πρεσβείαις τῆς Θεοτόκου καὶ πάντων σου τῶν Ἁγίων.	Омиј, Господе, светом Крвљу твојом, грехе овде поменутих слугу твојих: молитвама Богородице и свих Светих твојих.	Опери, Господе, грехе оних који се спомињаху овде крвљу својом часном, молитвама Светих твојих.	Спери, Господе, својом часном крвљу грехе оних који су овде споменути – молитвама твојих Светих.	Омиј, Господе, светом Крвљу твојом грехе свих овде поменутих молитвама Светих твојих.
Ἀντιλαβοῦ	Заштити	Одбрани	Заштити	Заштити
τὴν κληρονομίαν σου	наслеђе своје	достојање своје	потомство своје	наслеђе своје
ἀναπέμπομεν	узносимо	шаљемо	узносимо	узносимо
Τὸ πλήρωμα τοῦ νόμου καὶ τῶν προφητῶν, αὐτὸς ὑπάρχων, Χριστὲ ὁ Θεὸς ἡμῶν, ὁ πληρώσας πᾶσαν τὴν πατρικὴν οἰκονομίαν	Христе, Боже наш, Ти си пуноћа Закона и Пророка; Ти си испунио сав очев домострој спасења	Испуњење закона и пророка ти јеси, Христе Боже наш, који си испунио сву отачку уредбу.	Христе, Боже наш, ти си сам испуњење пророка и закона, ти си испунио Божији промисао	Христе, Боже наш, Ти јеси пуноћа Закона и Пророка; Ти си испунио сав очев домострој спасења
Εὐλογία Κυρίου καὶ ἔλεος αὐτοῦ ἔλθοι ἐφ᾿ ὑμᾶς, τῇ αὐτοῦ θείᾳ χάριτι καὶ φιλανθρωπίᾳ πάντοτε, νῦν καὶ ἀεὶ καὶ εἰς τοὺς αἰῶνας τῶν αἰώνων.	Нека благослов Господњи дође на вас, његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.	Благослов Господњи и милост његова да дође на вас, његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек, и у векове векова.	Благослов Господњи и милост његова да дође на вас, његовом благодаћу и љубављу према човеку, свагда, сада и увек и у све векове.	Благослов Господњи нека дође на вас његовом благодаћу и човекољубљем., свагда, сада и увек и у векове векова.
ὃ ἡτοίμασας	уготовио	уготовио	припремио	припремио
φῶς εἰς ἀποκάλυψιν	да обасја	да се открије	за просвећење	да обасја
Ἡ τοῦ στόματός σου καθάπερ πυρσὸς ἐκλάμψασα χάρις τὴν οἰκουμένην ἐφώτισεν ·	Благодат, заблиставши из уста твојих као светлост огња	Благодат уста твојих сину као пожар и осветли васељену	Благодат твојих уста засија као светлост	Благодат, заблиставши из уста твојих као светлост огња…
τὸ ὕψος τῆς ταπεινοφροσύνης	(…) висину смиреноумља	висину понизности	узвишеност смиреног мудровања	(…) висину смиреноумља
τὰ θεῖα σαφῶν	божанске тајне	божанске ствари	оно што је божанско	божанске тајне
Προστασία των Χριστιανών	Заштитнице хришћана	Предводнице хришћана	Заштитнице хришћана	Заштитнице хришћана

Закључна разматрања

Лепота богослужбеног језика проистиче из благодати Духа Светога, апостолског предања и вековне историје. Са филолошког аспекта богатство литургијског језика изражено је у значењу речи, доктринама и искуству Цркве. Кроз живост и енергију богослужбеног језика који се одвија у динамици Цркве у божанственој Литургији, те заједници Божјег народа и творевине, остварује се узлазно кретање Цркве ка Богу према Светом Максиму Исповеднику. Стилистичка диференцијација ова четири превода на српски језик се огледа и у личности преводилаца који су своје преводе практично примењивали у литургијском животу. Богослужбени превод мора бити исправљен и усаглашен од више учених црквених свештенослужитеља и великодостојника. Блажене успомене владика Данило (Крстић) истицао је да је српски језик лексички сиромашан и да превод богослужбених текстова може бити валидан тек када се уздигне на виши ниво.

Компаративна дескриптивна анализа базирана на језичко-стилским одликама изворника и превода, указује на мноштво различитих преводилачких решења, саму проблематику превођења богослужбених текстова, али и њихову практичну примену у богослужбеном животу. Утврђено је и примерима доказано да је преводилачки поступак богослужбеног текста својеобразан због његове употребне вредности, имајући у виду све функције богослужбеног језика. Закључује се да литургијски текстови захтевају интерлинеарно и буквално превођење, односно интерјезичко превођење са еквивалентним порукама без прилагођавања превода друштвено-културном контексту. Природан је људски захтев да означитељ (језик) и означено буду у неопходној логичкој корелацији, разумљиви и општепознати онима који учествују у једној заједници, али поврх свега постоје два приступа овој најсветијој тајни Божијој. Први пут је заправо пут почетника и почетне фазе духовног живота за који јесте предуслов разумевање језика, како би могли бити поимани хришћанска проповед и учење Цркве. Други пут је у ствари пут вишег духовно-молитвеног живота и умно-срдачне молитве. То је смирење мисли пред неизмерношћу Тајне Божје и непрестано стицање знања о благодати Божјој, односно пут који превазилази сваки језик, мисао и значење речи где је искуство Истине неисказиво.

Мноштво приказаних преводилачких решења у тексту Анафоре на савремени српски, новогрчки и друге језике доводи и до погрешног тумачења, јер смисао литургијске речи не открива се разуму до краја, пошто у њој постоји елемент апофатичности изражен у молитви која се све више разгорева речју, а реч се све снажније и дубље осветљава молитвом.³¹ Осим тога, треба имати у виду да су богослужбене текстове писали светитељи, литурзи, богослови и одлични познаваоци ученог језика свог времена. Словенски народ је задржао кирило-методијевско богатство црквенословенског језика и не одриче се своје прошлости и предања, нити издаје смисао Литургије и литургијских књига. Иако језик има само семиотичку улогу, тај „надсуштаствени” језик би требало да буде говор о неизрецивом, тамо где се неизрециво, како вели Свети апостол Павле, измуца.³²

У Српској Цркви су, почевши још од краја XIX века, постојале тенденције да се богослужи на народном језику. На грчком говорном подручју за шеснаест векова није преведен изворни текст божанствених Литургија на народни грчки језик – димотику, а питање превода богослужбених текстова у Грчкој се јавило тек на прелазу у XXI век. С обзиром на то да свештенослужитељи Српске Православне Цркве данас имају слободу избора богослужбеног језика, све је више и званичних тенденција да се служи на српском језику, не само Свете Литургије, него и Свете тајне и молитвословља. Неретко се возгласи у сва три степена молитве (прозбене, хвалитне и благодарствене), изговарају на грчком изворном језику Свете Литургије, што је супротно заступљеном ставу да се служи на српском савременом језику, јер на овај начин богослужбени језик вернима и даље остаје неразумљив. Коначно, митрополит Венијамин (Федченков) сматра да је у погледу избора богослужбеног језика, битније у ком унутрашњем молитвеном стању се врши богослужење, односно само молитвено учешће свештенослужитеља, насупрот свему осталом.

У погледу на вид превођења, Преподобни Јустин (Поповић) и проф. Емилијан Чарнић прецизно користе дословни превод, док Свети Иринеј (Ћирић) користи слободни превод, прилагођавајући га говорном језику. Иако су се сва три преводиоца придржавали статичког превода као начина превођења богослужбених текстова, примећује се да Свети Иринеј Бачки и проф. Емилијан Чарнић, по питању избора речи и преношењу смисла, користе динамичку еквиваленцију, то јест динамички превод (нпр. Λόγος преводе као Реч).

Конструктивно је што имамо четири, односно три превода божанствене Литургије Светог Јована Златоустог на српски језик. Превод богослужбених текстова подразумева дуготрајан и озбиљан рад. Иако постоје теорије да би богослужбени текст требало да преводи један преводилац, потребније је и корисније постојање више превода и преводилаца, јер његов коначни превод мора бити редигован саборски, што се закључује и из приложене упоредне анализе превода.

* * *

↑ 1. Свети Архијерејски Синод Грчке Православне Цркве, „Објава за медије од 14. априла 2010.”, ecclesia.gr преузето 21. 06. 2023).

↑ 2. Ιερόθεος Βλάχος, „Σεβασμός στη Θεία Λειτουργία”, Митрополија Нафпактоса и Власиоса, parembasis.gr (преузето 12. 09. 2018).

↑ 3. Данило Крстић, У почетку беше Смисао (Београд: Православна мисао, 1996), 189.

↑ 4. Емилијан Чарнић, „Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог Писма”, Богословље 31, 1 (1972): 40, 41.

↑ 5. Димитрије Калезић, „Народни језик у цркви”, Богословље 61, 2 (1987): 125.

↑ 6. Сава Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века (Крагујевац: Каленић, 1996), 199.

↑ 7. Божанствена литургија Светога оца нашега Јована Златоуста (Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1922).

↑ 8. Божанствене литургије (Београд: манастир Ћелије, 1978).

↑ 9. Јустин Поповић, „О овом преводу Светих литургија”, Божанствене литургије (Београд: манастир Ћелије, 1978), 223–232.

↑ 10. Исто, 229.

↑ 11. Недеља свете Педесетнице. Празничне службе (Ујвидек, 1942).

↑ 12. Дамаскин Грданички, „О употреби Српског језика у нашем богослужењу”, Гласник Српске православне цркве (1963): 264.

↑ 13. Емилијан Чарнић, „Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог Писма”, Богословље 16, 1-2 (1972): 31–41.

↑ 14. Чин свештене и божанствене Литургије светог Јована Златоуста (Српска православна епархија западноевропска: Диселдорф, 1976), 87–95.

↑ 15. Емилијан Чарнић, „Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог Писма”, Богословље 31, 1 (1972): 31.

↑ 16. Емилијан Чарнић, „Предговор” у Нови Завет (Библијско друштво: Београд, 1973), 2.

↑ 17. Божанствене литургије (Београд, 1978), 223–232.

↑ 18. Недеља свете Педесетнице. Празничне службе (Ујвидек, 1942), 406.

↑ 19. Eucologio Barberini gr. 336, ed. by Stefano Parenti and Elena Velkovska (C.L.V. – Edizione Liturgiche, Roma 1995), Дигитална ватиканска библиотека digi.vatlib.it (приступљено 12. 09. 2018).

↑ 20. Амфилохије Радовић, „Порекло Златоустове Литургије”, Теолошки погледи 4, 7 (1974): 281–282.

↑ 21. Христос – Нова Пасха: Божанствена Литургија, прир. владика Атанасије (Београд: Света Гора Атонска: Манастир Хиландар; Никшић: Манастир Острог; Требиње: Манастир Тврдош, 2007), 235.

↑ 22. Предраг Пипер, „Када је први пут служена литургија на словенском језику?”, Зборник Матице српске за славистику 76 (2009): 7–21.

↑ 23. Михаил И. Орлов, Литургия святого Василия Великого (Санкт Петербургъ: Синодальная типографія, 1909), 4.

↑ 24. Исто, 4.

↑ 25. Атанасије Јевтић, „О обнови литургијског живота, а не промени или реформи Литургије”, Православље 968 (2012): 18–26. Аутор у овом чланку, ослањајући се на црквенословенски текст, наводи буквалан превод овог дела возгласа „по свему (или: о свему) и за све”.

↑ 26. Предлози ἐκ, διά, али и предлог κατὰ се вишезначно тумаче. Разликовање ових предлога у грчком језику, који имају важну апологетску и полемичку функцију, али и њихову детаљну терминолошку дистинкцију, образложио је Свети Григорије Палама у Аподиктичким списима у одговору Две речи о исхођењу Светог Духа или Против Латина, када је објаснио Filioque и његове последице. Исповедање праве вере Светога митрополита ефеског Марка Евгеника, које је изложио у Фиренци на сабору са Латинима детаљно разрешава ово догматско језичко питање, чији је текст у преводу на српски објавио блаженопочивши владика Атанасије (Јевтић) (Атанасије Јевтић, Живо предање у Цркви (Врњачка Бања: Братство Светог Симеона Мироточивог, 1998), 318–324).

↑ 27. У преводу божанствене Литургије Светог Јована Златоустог митрополита сервиско-козанијског Дионисија на новогрчки језик, при завршетку возгласа последње молитве такозваног уздизања, предлог κατὰ је употребљен у временском значењу: грч. κατὰ πάντα καὶ διὰ πάντα новогрч. σὲ κάθε καιρὸ καὶ γιὰ ὅλες τὶς εὐεργεσίες – за свагда и за сва доброчинства. Новогрчки предлог κατά има само временско и месно значење, осим у петрифицираним фразама, иако је овај предлог у старогрчком језику био вишезначан, а његово узрочно значење се изгубило у савременом грчком језику. Овакво разумевање завршетка возгласа проналазимо и у тумачењу Литургије јеромонаха Григорија Светогорца: „Приносећи Господу оно што је Његово, благодаримо Му захваљујући свагда и за све. Благодаримо Му на сваком месту, и у свако време, за свако Његово доброчинство” (Аверкије Таушев и Григорије Светогорац, Благословено Царство Оца, Сина и Светог Духа (Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, 2007), 625).

↑ 28. Eucologio Barberini gr. 336, ed. by Stefano Parenti and Elena Velkovska (C.L.V. – Edizione Liturgiche, Roma 1995), Дигитална ватиканска библиотека digi.vatlib.it (приступљено 12. 09. 2018).

↑ 29. Павле, српски патријарх, Да нам буду јаснија нека питања наше вере III (Београд: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 2008), 193.

↑ 30. Емилијан Чарнић, „Какав језик у Цркви”, Православље 263 (1978): 10.

↑ 31. Ксенија Кончаревић, Језик и православна духовност (Крагујевац: Каленић, 2006), 279.

↑ 32. Данило Крстић, У почетку беше смисао (Србиње: Универзитетски образовани православни богослови; Београд: Хиландарски фонд; Ваљево: Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“), 166, 191.

Библиографија

Извори:

Божанствена литургија Светога оца нашега Јована Златоуста. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1922.
Божанствене литургије. Београд: манастир Ћелије, 1978.
Eucologio Barberini gr. 336. Edited by Stefano Parenti and Elena Velkovska. C.L.V. – Edizione Liturgiche, Roma 1995. Дигитална ватиканска библиотека digi.vatlib.it (приступљено 12. 09. 2018).
Недеља свете Педесетнице. Празничне службе. Ујвидек, 1942.
Служебник [превод Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве]. Београд: Свети архијерејски синод, 1986.
Чин свештене и божанствене Литургије светог Јована Златоуста. Српска православна епархија западноевропска: Диселдорф, 1976.
Ἡ Θεῖα Λειτουργία τοῦ Ἁγίου Ἱωάννου τοῦ Χρυσοστόμου. Ἀποστολική διακονία τῆς Ἑκκλησίας τῆς Ἑλλάδος: Ἀθῆναι, 1982.
Θεία Λειτουργία Ἁγίου Ιωάννου Χρυσοστόμου (με μετάφραση στη δημοτική). Βασισμένη στὴν ἑρμηνεία τοῦ Π. Ν. Τρεμπέλα. Ἡ Σωτήρ: Αθήνα, 2018.

Литература:

Аверинцев, Сергей С. „О языке Церкви”. Язык Церкви, Материалы международной богословской конференции (Москва, 1998): 352. azbyka.ru (преузето 21. 06. 2023).
Атанасијевић, Ксенија. „Превод на српски Новог Завета професора др Емилијана Чарнића”. Богословље 17, 1-2 (1973): 177–179.
Афанасјев, Николај Николајевич. Трпеза господња. Цетиње: Светигора, 2001.
Бајић, Ружица С. Богослужбени језик у Српској православној цркви. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2007.
Богдановић, Димитрије. „Нови завет у преводу Емилијана Чарнића”. Православна мисао 19, 23 (1976): 127–131.
Венијамин, епископ. Разматрање литургичког богословља. Суботица: М.Р.М, 2003.
Βλάχος, Ιερόθεος. „Σεβασμός στη Θεία Λειτουργία”. Митрополија Нафпактоса и Власиоса. parembasis.gr (преузето 12. 09. 2018).
Вуковић, Сава. Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Крагујевац: Каленић, 1996.
Голубцов, Александар Петрович. Литургички огледи. Крагујевац: Каленић, 2022.
Грданички, Дамаскин. „О употреби Српског језика у нашем богослужењу”. Гласник Српске православне цркве (1963): 259–264.
Γρηγόριος, Ιερομόναχος. Η Θεία λειτουργία. Αθήνα: Σύναξη, 1982.
Јевтић, Атанасије. Живо предање у Цркви. Врњачка Бања: Братство Светог Симеона Мироточивог, 1998.
Јевтић, Атанасије. О Цркви и Литургији. Требиње: Манастир Тврдош, 2004.
Јевтић, Атанасије. „О обнови литургијског живота, а не промени или реформи Литургије”. Православље 968, (2012): 18–26.
Калезић, Димитрије. „Народни језик у цркви”. Богословље 61, 2 (1987): 117–126.
Ковачевић, Божидар. „Један уметнички и научни превод са грчког језика”. Весник (1964): 9, 10.
Кончаревић, Ксенија. Језик и православна духовност. Крагујевац: Каленић, 2006.
Кончаревић, Ксенија. Сакрална комуникација. Београд: Универзитет, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 2013.
Кончаревић, Ксенија. Јустин Поповић и почеци богослужбене употребе савременог српског књижевног језика. Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 2015.
Кончаревић, Ксенија. „Утицај духовно-обновитељских покрета XIX и XX века на језичку политику и богослужбено стваралаштво Српске Православне Цркве”. Српска теологија у двадесетом веку бр. 19 (2015): 102–114.
Кончаревић, Ксенија. Поглед у теолингвистику. Београд: Јасен, 2015.
Кончаревић, Ксенија. Језик и култура. Београд: Јасен, 2018.
Корпус текстова расправа о грчком богослужбеном језику. „Λειτουργική γλώσσα”. https://alopsis.gr/afieroma_category/λειτουργική-γλώσσα/ (приступљено 12. 09. 2018).
Крстић, Данило. У почетку беше смисао. Србиње: Универзитетски образовани православни богослови; Београд: Хиландарски фонд; Ваљево: Задужбина “Николај Велимировић и Јустин Поповић”, 1998.
Мирковић, Лазар. Православна литургика. Свети архијерејски синод СПЦ: Београд, 1982.
Μπαμπινιώτης, Γεωργίος. Διαλογισμοί για τη γλώσσα και τη γλώσσα μας. Αθήνα: Καστανιώτη, 2010.
Орлов, Михаил И. Литургия святого Василия Великого. Санкт Петербургъ: Синодальная типографія, 1909.
Павле, српски патријарх. Да нам буду јаснија нека питања наше вере III. Београд: Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 2008.
Пипер, Предраг. „Када је први пут служена литургија на словенском језику?”. Зборник Матице српске за славистику 76 (2009): 7–21.
Радовић, Амфилохије. „Порекло Златоустове Литургије”. Теолошки погледи 4, 7 (1974): 281–282.
Ракић, Радомир. Преводи Светог Писма кроз историју. Београд: Издавачка фондација СПЦ Архиепископије Београдско-карловачке, 2020.
Свети архијерејски синод Грчке православне цркве. „Објава за медије од 14. априла 2010.” ecclesia.gr (преузето 21. 06. 2018).
Таталовић, Владан. „Емилијан Чарнић као професор Новог Завета на Богословском факултету у Београду”. Богословље 65, 1 (2006): 13–28.
Таушев, Аверкије и Григорије Светогорац. Благословено Царство Оца, Сина и Светог Духа. Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, 2007.
Христос – Нова Пасха: Божанствена Литургија. Приредио владика Атанасије (Јевтић). Београд: Света Гора Атонска: Манастир Хиландар; Никшић: Манастир Острог; Требиње: Манастир Тврдош, 2007.
Чарнић, Емилијан. „Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог Писма”. Богословље 16, 1-2 (1972): 31–41.
Чарнић, Емилијан. „Какав језик у Цркви”. Православље 263 (1978): 10.

Примљено: 22. 2. 2024.
Одобрено: 15. 7. 2024.

Ljubica J. Petković
University of Belgrade,
Faculty of Philology
petkovic.lj.b@gmail.com

A Comparative Analysis of Translations of the Divine Liturgy of Saint John Chrysostom into Serbian

Summary: The aim of the paper is to present a comparative linguistic analysis of four translations of the Divine Liturgy of Saint John Chrysostom: the translation of Saint Justin of Ćelije, Saint Irinej, Bishop of Bačka and Confessor of the Faith, Professor Emilijan Čarnić and the Commission of Holy Archieretical Synod of the Serbian Orthodox Church for the translation of liturgical texts. The paper analyzes the main points of the four translations of the Divine Liturgy in relation to the Greek original on the lexical, semantic-terminological, dogmatic-terminological, grammatical, orthographic and pragmatic levels.

Key words: liturgy, translation, language of divine service, Greek language, Anaphora.